Од пре само 360 година, мало острво источно од Мадагаскара насељавају Французи. Реунион је више пута мењао име. Звао се Бурбон и Бонапарта. Иако су овде живели робови, расизам не постоји. Овај „комад тропског раја“ насељавају људи са свих ћошкова света. Реунион је „тачка топљења“. Долазе Европљани, Кинези, Индијци и Бразилци. Сви су се измешали. Декларишу се као Креолци.
„Отац ми је Креолац, а мајка Индијка. Деда је дошао из Кине, а бака са Маурицијуса. Моја држава је Француска“, каже Жерар Вонг Он Шеонг, чувар плаже у Сен Пјеру и почиње да пева шансоне. То му је хоби. Његов посао није лак. Он чува најудаљенију плажу Европске уније. Купачи са посебном пажњом корачају по плићаку у коме се сунчају камене рибе, чије су бодље отровније чак од кобре. Вреба и јака струја.
Реунион обилује коралним гребенима. Вода је чиста. Ако зароните, можете пливати са малим рибама. Ту је на стотине врста. „Одмах вас окруже. Ви сте за њих пријатељ“, каже Ари Боаје, професор Универзитета у Реуниону. Рибе се овде размножавају и крију од предатора. Само пар километара од обале крстаре китови и морске корњаче. Туристи, углавном Французи гледају их са бродова. Одважнији међу њима крећу у лов харпуном. „Ајкула има много. Ако су гладне, не презају да нападну“, истиче Боаје који својим харпуном хвата велике рибе. Баракуде које је уловио завршиће у локалном ресторану. Тамо служе и воће које многи Европљани никада нису пробали. Све има другачији укус. Туњевина се топи у устима. Ананас је чудан. Банане су слађе. Све је некако јаче. Ваљда због сурове природе. Кажу да је и магнетизам овде израженији.
После оброка прија шетња. Таласи су високи. Реунион је рај за сурфере. Они изводе акробације. Поштују природу. Заузврат, она их чини срећнима. Занимљивији призор је на плажи. Окупила се омладина. Ударају у афрички бубањ. То су студенти. Снимају документарац. Најбољи ће бити приказан у Кану. Али они имају шта да кажу. Уместо да бде уз Фејсбук изашли су напоље. Њихове породице дошле су са свих страна. Ипак су нераздвојни. „Ми смо доказ да различити људи могу да живе у слози. Тако мало нам је потребно да будемо срећни“, каже студенткиња плеса Барби Мател. Њени другари музичари Фабрис Билдор и Матје Миласо у глас закључују, „у Реуниону живимо у складу са природом“.